Najčešća pitanja koja dobijam od žena u trudnoći su: da li ću zbog bolova u leđima morati na carski rez, kako da smanjim bolove kad su mi zabranjene skoro sve terapije i da li smem da vežbam.
Trudnoća predstavlja period velikih muskuloskeletnih, fizioloških i emotivnih promena, ali je to i dalje jedno zdravo stanje organizma. Međutim, navedene promene često mogu prouzrokovati tegobe tokom i nakon trudnoće.
Naime, bol u leđima se javlja kod 50-80% žena u nekom momentu trudnoće, a tegobe se nastavljaju i do godinu dana nakon porođaja kod čak 68% žena.
Ono što dodatno komplikuje ovu problematiku jeste činjenica da je primena fizikalnih agenasa (elektroterapije, laser, magnet, ultrazvuk) i medikamentozne terapije značajno ograničena zbog mogućeg negativnog uticaja na plod.
Uzroci bola u leđima kod trudnica
U trudnoći se dešavaju mnogobrojne promene u okviru muskuloskeletnog sistema koje doprinose nastanku bola u leđima. Smanjuje se kontraktilnost trbušnih mišića zbog njihovog značajnog istezanja, a zbog hormona se smanjuje snaga ligamenata te posledično dolazi do nestabilnosti zglobova (promene perzistiraju i do 4 meseca nakon porođaja).
Pored toga, dolazi i do poremećaja držanja tela – centar gravitacije se pomera na gore i napred zbog uvećanja uterusa i grudi, naglašava se cervikalna i lumbalna lordoza (udubljenje u vratnom i donjem delu kičme), ramena se povijaju, naglašava se grudna kifoza (pogrbljenost u grudnom delu kičme) što dovodi do skraćenja pektoralne muskulature i slabosti stabilizatora lopatica, a mišići vrata se više naprežu da bi kompenzovali protruziju glave (preteranu isturenost glave ka unapred) i povećanje cervikalne lordoze.
Na kraju, menja se i šema hoda u smislu hoda na široj osnovi i rotacije kukova upolje. Ove promene u posturi se ne koriguju automatski nakon porođaja, a dodatno ih održavaju aktivnosti oko deteta (prevashodno u savijenom položaju).
Specifični problemi
Najčešći muskuloskeletni problemi koji se javljaju u trudnoći se mogu svrstati u nekoliko entiteta:
1. Diastasis recti tj. razdvajanje mišića prednjeg trbušnog zida – svaka separacija šira od 2 poprečna prsta se smatra značajnom. Javlja se i van trudnoće, ali je incidenca najveća u 3. trimestru (i do 66%). Ono što je značajno je da se problem održava kod 36% žena i nakon 3 meseca od porođaja. Nastaje zbog uticaja hormona na vezivno tkivo, biomehaničkih promena, a može nastati i u toku samog porođaja.
Može biti uzrok bola u donjem delu leđa zbog smanjene sposobnosti trbušne muskulature i torakoabdominalne fascije da stabilizuju karlicu i lumbalni deo kičme. Takođe, predstavlja predispoziciju za ventralnu herniju (bruh). Ređe se javlja kod žena koje su pre porođaja imale zadovoljavajući tonus trbušne muskulature.
2. Bol u leđima zbog narušene posture – tegobe nastaju zbog zamora mišića, najčešće pri sedenju i stajanju kao i pred kraj dana, a popuštaju nakon odmora ili nakon promene položaja.
3. Sakroilijačni bol – javlja se u predelu sakroilijačne (spoj donjeg dela kičme i karlice) i sedalne regije, a može se pružati i zadnjom stranom natkolenice do kolena.
Tegobe se javljaju pri dužem sedenju, stajanju i hodu, stepenicama, okretanju u krevetu, stajanju na jednoj nozi i rotacijama trupa. Tegobe ne prolaze uvek pri odmoru.
4. Disfunkcija pubične simfize se može javiti izolovano ili u kombinaciji sa sakroilijačnim tegobama i uključuje simptome poput izražene palpatorne bolnosti u predelu pubične simfize, bol koji zrači u preponu i unutrašnji deo natkolenice. Može biti prisutna i značajna separacija u predelu simfize.
Tretman pored ergonomske edukacije i vežbi po potrebi može uključiti i korišćenje pelvičnog pojasa za stabilizaciju karlice.
5. Lumboishijalgija sa znacima radikulopatije – tegobe su uzrokovane izraženijom protruzijom međupršljenskog diska te pored bolova postoje i objektivni znaci radikulopatije tj. trpljenja živca (narušen osećaj dodira i slabost određene grupe mišića u nozi).
Retko se dešava, ali zahteva detaljan pregled i pomno praćenje od strane fizijatra te poseban program vežbi za smanjenje bola i rasterećenje međupršljenskog diska sa ciljem smanjenja kompresije i oštećenja živca.
Ovaj problem može da bude razlog za carski rez, ali se u većini slučajeva može rešiti i bez toga, ako trudnica blagovremeno obavi pregled fizijatra.
6. Neurokompresivni sindromi – TOS (thoracic outlet syndrome) i sindrom karpalnog tunela (incidenca u trudnoći do 41%). Uzrokovani narušenom posturom i zadržavanjem tečnosti u telu, mogu perzistirati i nakon porođaja, naročito ako žena doji.
Daju tegobe u vidu bola, trnjenja i/ ili slabosti u jednoj ili obe ruke tj. šake.
Kako treba da izgleda pravilno lečenje
Dokazano je da žene sa zadovoljavajućim stanjem muskuloskeletnog sistema znatno ređe imaju bolove u leđima tokom trudnoće.
Iz tog razloga kineziterapija tj. vežbe, odgovarajući rasteretni i korektivni položaji i ergonomska edukacija (saveti u vezi sa pravilnim položajima i pokretima u okviru svakodnevnih aktivnosti tokom i nakon trudnoće) zauzimaju ključno mesto u lečenju.
U slučaju išijasa uzrokovanog diskus hernijom, ovakav pristup je apsolutno neophodan.
Zbog svih specifičnosti koje sa sobom nosi trudnoća, obavezno je da se prvo sprovede detaljan pregled od strane fizijatra kao i da se terapija sprovodi pod nadzorom fizioterapeuta.
Pored vežbi za mišiće trupa (mišiće duž celog kičmenog stuba, rameno – lopatičnu muskulaturu i trbušne mišiće) potrebno je jačati i mišiće nogu i karličnog dna.
Naime, trening mišića karličnog dna može značajno smanjiti urinarnu inkontinenciju (nevoljno oticanje mokraće), prolaps (spuštanje) organa karlice i bolove u predelu karlice (pelvični bolni sindrom).
Po potrebi se može sprovoditi i kineziotejping kao i relaksaciona masaža koja ima dokazani benefit na psihofizičko stanje organizma.
Primena standardnih fizikalnih procedura se izbegava u predelu donjeg dela leđa i karlice, ali je dozvoljena na ostalim, potencijalno bolnim delovima tela.
Da bi bile bezbedne i efikasne, vežbe u trudnoći moraju biti prilagođene novonastalim fiziološkim promenama – povećanom potrebom za kiseonikom, povećanom pritisku u venama nogu, skolonosti ka hipotenziji i povećanju broja otkucaja srca.
Zbog toga se preporučuju posebni programi za svaki trimestar, period nakon porođaja kao i pripremni period u okviru planiranja trudnoće.