Odmah suština- glavna terapija za bol u ramenu nisu blokade i razbijanje kalcifikacija. Njima ćete kupiti malo vremena, ali ćete sebi učiniti medveđu uslugu i povećati rizik za nastanak rupture ( pucanja) tetiva rotatorne manžetne ili smrznutog ramena.
U najvećem broju slučajeva uzrok je narušena biomehanika ramenog zgloba, a ona se rešava- pogađate, samo aktivnim pristupom u lečenju, dok su sve ostale „ pasivne“ terapije, samo pomoćne metode.
Bol u ramenu najčešće nastaje zbog upale jedne ili više tetiva mišića rotatorne manžetne ( mišića koji okružuju zglob ramena i čija su funkcija pokreti u ramenu, ali i stabilnost ramenog zgloba).
U paketu sa upaljenim tetivama često nalazimo i trigger tačke ( žargonski- čvoriće) u mišićima rameno- lopatične regije, kao dodatni izvor tegoba. Kalcifikacije tetiva su samo posledica dugotrajne upale, a ne njen osnovni uzrok.
Pre nego što se započne lečenje ovog problema, potrebno je isključiti i neke druge, potencijalne uzroke bola kao na primer cervikalni sindrom gde se bol od vratne kičme reflektuje u rame kao i neke retke, ali ozbiljnije uzroke bola u ramenu.
Zato je uvek neophodno obaviti detaljan pregled i razgovor sa pacijentom na osnovu kojeg se proceni potreba za dodatnom dijagnostikom ( retko je potrebna) i napravi odgovarajući plan lečenja.
U protivnom, lečenje upale tetiva rotatorne nanžetne često ume biti veoma dugotrajno i sa nezadovoljavajućim rezultatima u smislu da se bolovi ili pogoršavaju ili ne prolaze u potpunosti ili se ubrzo vraćaju.
Zbog čega se ovo dešava i koje su to najčešće greške u lečenju?
1. Nepotpuno lečenje – problem se leči samo lekovima, kremama, fiz. agensima (struje, laser, UZ, MT), „blokadama“ u rame, pri čemu se vežbe skoro potpuno izostavljaju.
2. Akcenat terapije je isključivo na razbijanju kalcifikacija koje su se stvorile na tetivi i na stimulisanju regeneracije tetive, pri čemu se ne otklanja osnovni uzrok koji je doveo do problema, te se i tegobe posle izvesnog vremena vraćaju.
3. Sprovodi se neadekvatna kineziterapija – daju se pogrešne vežbe ili se vežbe sprovode u nedovoljnom obimu ili su suviše agresivne pa dovode do pogoršanja ili su odgovarajuće, ali se ne izvode potpuno pravilno.
Ove greške drastično smanjuju šanse za izlečenjem, a isto tako drastično povećavaju dužinu i cenu lečenja.
Koji su pravi uzroci i kako treba da izgleda pravilno lečenje?
Glavni i najčešći uzrok upale tetiva rotatorne manžetne ramena su sledeći:
- Nepravilan položaj ramena – kod povijenih ramena zglob ramena ne stoji u pravilnom položaju tj. loše je centriran. Kao što kod loše centriranog točka na automobilu dolazi do „ žvakanja“ gume, tako u slučaju vašeg ramena dolazi do „ žvakanja“ vaših tetiva, a kasnije i hrskavice.
- Protruzija glave – glava je pomerena unapred u odnosu na bočnu liniju tela. Čak i ako nemate standardne tegobe vezane za vratnu kičmu (bolove, napetost i i ukočenost u vratu i ramenima) ovo dovodi do tzv. tihog trpljenja vratne kičme i nerava koji odatle polaze i inervišu sve strukture ramena.
- Naglašena grudna kifoza – dovodi do neadekvatnog naleganja skapule (lopatice) na grudni koš i njene nestabilnosti, a stabilizacija lopatica je kamen temeljac za stabilizaciju ramena.
- Slabost mišića rotatorne manžetne ramena i dubokih stabilizatora lopatica – glavni preduslov za zdravlje svakog zgloba i pokrete bez bola jeste „dobar temelj“ tj. dobra stabilizacija zgloba.
- Slabost „ cora“ tj. mišića karličnog pojasa (gluteusa, iliopsoasa) i trbušne i leđne muskulature – ova regija „od dole“ pruža podršku za gornji deo tela odnosno rameno-lopatičnu regiju.
Ovo su razlozi zašto upala tetiva vrlo često nastaje spontano, bez konkretnog razloga, a ako pacijent navede da je imao neko preopterećenje ramena, opet u osnovi stoji loša biomehanika zgloba koji nije mogao to da podnese.
Dakle, glavna terapija za bol u ramenu jeste kineziterapija odnosno vežbe. Da bi se postiglo potpuno izlečenje, vežbe moraju biti sveobuhvatne kako bismo uticali na sve prethodno pomenute uzroke.
Uz kineziterapiju treba uključiti i neke od pomoćnih terapija za povećanje pokretljivosti u ramenu, smanjenje bola i napetosti mišića i smanjenje upale tetiva. Pored standardnih terapija (laser, ultrazvuk), u ovim stanjima su se naročito efikasnim pokazale manuelna terapija, dry needling (suvo iglanje) i IASTM. Naravno, ovde je takođe potrebno individualno prilagođavanje svakom pacijentu.